Skijatos, biser Sporada
Pod suncobranom na plaži posutoj brilijantima
piše Blažo Guzina, putnik Turističke agencije Mediteraneo
Skijatos (grč.
Σκιάθος), jedno od ostrva Sporada u Egejskom
moru, istočno od poluostrva Pelion, zapadno od Skopelosa, dugačko je oko 12 km,
široko do 6 km. Umereno razuđenom obalom obima 44 km raspoređeno je 65
plaža.
Severni deo ostrva je brdovit, sa
najvišim vrhom Karafilcanaka, 433 m.
Plaže na severnoj obali su vetrovite, izloženije talasima i manje posećene nego na jugu.
Na pitomijoj, južnoj obali pored najlepših plaža raspoređeni su hoteli, restorani i prodavnice.
Klima je sredozemna, a zahvaljujući povetarcu s mora prijatna i tokom najtoplijih letnjih dana.
Ostrvo krase stoletne šume sredozemnog bora, maslinjaci, vinogradi, stabla smokve, badema, eukaliptusa i oleandera, pored 750 vrsta rastinja, cveća, začinskih i lekovitih trava.
Tradicionalno zanimanje je poljoprivreda, naročito uzgajanje badema, masline i vinove loze, te nema fabrika, radionica niti izvora zagađenja vazduha i okoline; danas je glavna grana privrede turizam. Skijatos važi za rajsko, mondensko ostrvo, ali sa pristupačnim cenama smeštaja.
U prilog turizmu ide i dobro organizovan saobraćaj, zahvaljujući aerodromu i pomorskim trajektnim linijama iz luka
Na ostrvu postoje tri autobuske linije.
Glavna ide duž južne obale. Polasci su iz gradske luke pet puta na sat tokom letnje sezone (ređe tokom zime). Svaka od 26 stanica je pored neke od poznatijih plaža, ili hotela, apartmanskih naselja, restorana, poliklinika i prodavnica.
Druga linija vodi od grada do manastira Evangelistrija na svakih 60 minuta, a treća do Ksanemosa, na severnoj obali, sa do šest povratnih putovanja dnevno minibusevima.
Od pomenutih 65 plaža lepotom, uređenošću i zasluženom plavom zastavicom ističu se: Kukunaries, Marata, Lalaria, Banana (Krasas) Ksanemos, Megali Amos, Vasilias, Ahladies, Kanapica, Kucuri, Delfiniki, Vromolimnos, Kolios, Platanias, Trulos, Agija Eleni, Kserkses, Elijas, Agistri, Megas Aselions, kao i nudistička plaža Mikri Aselinos.
Zajedno sa ostrvima Skopelos i Alonisos, Skijatos je deo nacionalnog parka Marina, u kojem obitavaju brojne retke životinjske vrste, ptice, ribe i delfini, a najpoznatije je poslednje sačuvano sredozemno stanište foke.
Na ostrvu živi oko 6.200 stanovnika, a u glavnom mestu, gradiću Skijatosu, ili Hora, kako ga zovu meštani, oko 5.000. Ostalih nekoliko naselja su uglavnom sa manje od 200 stanovnika.
Prema predanju, Skijatos duguje ime drevnom verovanju da se nalazi pod senkom Svete Gore (Skia – senka – Atos).
Na Skijatosu i susednom Skopelosu u leto 2008. snimljen je film Mamma Mia.
Slavna istorija
Arheološki nalazi svedoče da je Skijatos bio naseljen od 11. veka p. n. e.
Godine 480. p. n. e., moćni kralj Persije, Kserks, usidrio je svoju flotu u Mandraki (poznatoj i kao Kserksova luka) tokom drugog pokušaja osvajanja Grčke. Tada je napredovanje persijske vojske zaustavljeno u uskom klancu Termopila, na kopnu nasuprot ostrva, od strane Leonide i njegovih neustrašivih Spartanaca. Potom je Temistoklo izvojevao odlučujuću pobedu protiv Persijanaca u poznatoj pomorskoj bitki kod Salamine. Da je ishod bio u korist Kserksa, budućnost Evrope bi neumitno bila drugačija, a drevna grčka književnost bi najverovatnije bila izgubljena.
U srednjem veku, Skijatos su osvojili Mlečani i vladali od 1204. do 1276. Usledio je period vizantijske vladavine (1276 - 1453) i druga mletačka okupacija (1453 - 1538).
Počevši od sredine 14. veka, tvrđava Kastro je bila dom ostrvljanima pet vekova (1350 - 1829), kada su, zbog pretnji pirata, napustili dotadašnja naselja i osigurali se iza njenih zidina.
Od 1538. do rata za nezavisnost 1821, Skijatos je bio pod vlašću Turaka.
Meštani su ponosni što je grčka zastava stvorena i prvi put podignuta na Skijatosu u septembru 1807, u manastiru Evangelistrija, tokom priprema za ustanak i borbu za nezavisnost.
Grad Skijatos
Skijatos (Hora), na istoku ostrva, sagrađen je oko 1830, na mestu ribarskog i brodograditeljskog naselja. Krase ga uzane kamenom popločane uličice sa tipično belim kućicama sa crvenim krovovima, terasasto raspoređenim između dve uzvisine.
Uz novu (trajektnu) i staru luku sa mnoštvom usidrenih brodića i jahti prostiru se dva obalska šetališta između kojih se nalazi poluostrvo Burci.
Izvan grada, osim pomenute tvrđave Kastro i manastira Evangelistrija, nalaze se brojne crkve, vinogradi, voćnjaci, farme, konjički klub i uzgajalište magaraca.
Na uzvišenjima i vidikovcima poslednjih godina otvaraju se restorani i taverne s pogledom na okolna ostrva.
U gradu, ulicom Papadiamanti, obalskim šetalištima i kroz lavirint poprečnih uličica raspoređeni su restorani, poslastičare, pivnice, galerije, diskoteke i prodavnice.
Šetalište uz trajektnu luku vodi od poluostrva Burci do oboda grada, sa početnom stanicom autobusa. Produživši iza stanice, pored obale zaliva, ljubitelji posmatranja sletanja i poletanja aviona upućuju se do obližnje aerodromske piste. Početak piste je uz obalu, i iako ne bi trebalo prilaziti preblizu ogradi zbog opasnosti da izduvni gasovi motora aviona nekoga povrede ili bace u more, upravo ta adrenalinska opasnost privlači najodvažnije.
Uzgred, ljubitelji aviona mogu to da rade bezbednije i udobnije sa pomenutog poluostrva Burci, neposredno na putanji sletanja. Kako se na obodu poluostrva nalazi restoran sa verovatno najlepšim položajem u gradu, gosti hteli ne hteli posmatraju i avione u niskom letu, trenutak pred sletanje.
U gradu se rodio i stvarao pisac Aleksandros Papadiamantis (1851 - 1911), nazvan svecem grčke savremene književnosti, čija je rodna kuća muzej.
Kuća u kojoj je živeo i umro veliki pisac, slika Milene Tomanović
Aleksandros Papadiamantis "svetovni monah" grčke literature, slika Dragana Cvetkovića
Njegovim imenom nazvana je glavna ulica, koja okomito vodi od podnožja uzvisine Akropolis (autobuska stanica 4) do šetališta u pristaništu, najposećenijem delu grada.
Plaža Kukunaries
Poslednja stanica (broj 26) glavne autobuske linije nalazi se na zapadnom obodu čuvene plaže Kukunaries, sa plažom Banana u blizini. Kukunaries u prevodu znači šišarka i podseća da je plaža dužinom od skoro 2 km okružena gustim borovim krošnjama. Važi za najlepšu na Skijatosu i godinama zauzima visoko mesto na svetskim glasanjima i ocenama zadovoljnih turista.
Uz bistru vodu tirkizne boje, plažu krasi sitan, zlatasto svetlucavi pesak. Ostrvo je vulkanskog porekla, te svetlucavost peska potiče od sitnih kristala, zbog kojih plaža izgleda kao da je posuta brilijantima.
Izuzetno je posećena, što u julu i avgustu zbog gužve ne prija dugogodišnjim zaljubljenicima u Skijatos, te mnogi dolaze ili sredinom juna ili početkom septembra. Idealna je za sve uzraste i svako može pronaći nešto po ukusu i želji uz razne sportove na vodi, kao i u restoranima, tavernama, barovima i prodavnicama. U ponudi je čak i masaža, na licu mesta, pod suncobranom. To rade Kinezi, osoblje okolnih restorana, u slobodno vreme.
Na sredini plaže oivičene gustom šumom izdvaja se velika krošnja bora izraslog iz peska uz more. Bor je nazvan srpskim drvetom, jer su pod njegovom senkom najčešće naši turisti, koji zauzimaju mesto od ranog jutra.
Plaža Kukunaries
Plaža Kukunaries, pogled iz hotela Skiathos Palace
Poluostrvo Burci i ostrvce Cugrija u daljini
Ostrvo "bumerang"
Već godinama, pored nas iz Srbije, najbrojniji, verni posetioci ostrva, koji mu se vraćaju svakog leta, su Britanci. Britanci su ga stoga prigodno i nazvali "bumerang" ostrvom.
Ali, kao izuzetak koji potvrđuje pravilo, postoje i oni koji ga posete jednom i nikad više. Među njima, kad je reč o Englezima, jednom su ga posetili i najslavniji – Bitlsi. O tome svedoče sledeći redovi.
Kad su Bitlsi hteli da kupe ostrvo
(isečak iz knjige – Blažo Guzina: Osam dana nedeljno, Priča o Bitlsima)
U leto 1967, duboko zaronivši u okean hipijevskog idealizma, Bitlsi su se zanosili idejom stvaranja svog malog hipi raja, u kome bi mogli opušteno da rade i komponuju. Započeli su razgovore o mogućnosti kupovine jednog grčkog ostrva. U tom cilju, odlučili su i da otputuju u Grčku.
Prvo su krenuli Džordž Harison i Ringo Star, 20. jula, a dva dana kasnije i Džon Lenon i Pol Mekartni. U Grčkoj su ostali do kraja meseca.
Kada avion iz Beograda sleće na Skijatos, približavajući se aerodromu putnici mogu da vide dva ostrva naspram zaliva i luke. Manje ostrvo ima stenovitu obalu i obraslo je bujnim sredozemnim rastinjem i drvećem. Drugo je nešto veće, otprilike dva i po kilometra dugo i jedan i po široko. Obraslo je gustom šumom, a na vrhu brdašca je crkva. Supruga i ja redovno dolazimo na Skijatos, ostrvo u koje smo zaljubljeni i često brojimo dane čekajući novo leto i novi, po već ko zna koji put susret s tim draguljem arhipelaga Sporadi. Dok se avion spušta, na minut-dva pred sletanje, srce mi uvek, kao da mi je prvi put, zatreperi od uzbuđenja. Dok gledam to veće ostrvo s crkvicom, i drvećem koje kao da se uspinje iz plavetnila Egejskog mora, setim se da su na njemu hteli da žive i stvaraju Bitlsi.
To ostrvce, Cugrija (Tsougria) nameravali su da kupe.
Ugledavši ga, bili su oduševljeni, jer su tako nekako i zamišljali mali hipi raj u kome bi mogli neometano da meditiraju, mi u Srbiji bi rekli - tihuju. Ali, u iskrenom oduševljenju vrednostima indijske filozofije i istočnjačkog poimanja života, u duhu hipi shvatanja slobode izražavanja osećanja i neodricanja od ovozemaljskih zadovoljstava, što podrazumeva i pušenje marihuane, nekako su, naivno i nespretno, obznanili da bi trebalo ozakoniti pravo na uživanje u marihuani, kao što će u dogledno vreme uraditi vlasti u Holandiji.
Grčke vlasti shvatile su to ne samo kao odraz želje Bitlsa da na miru rade i stvaraju, već i kao opasnost da se Cugrija i Skijatos pretvore u ostrva preplavljena drogom i neuredno obučenim mladim ljudima s cvećem u kosi. Odbili su njihov zahtev i namera o kupovini rajskog ostrva je propala.
U obilju tekstova o Bitlsima mogu se čitati i opisi njihovog putovanja iznajmljenim brodom po Egejskom moru. U jednom od pouzdanijih zapisa navodi se da su Džon i Džordž sedeli na pramcu broda i svirali ukulele. Navodno su bili toliko “naduvani” esidom, da nisu znali gde se nalaze. Pol je o doživljenom govorio opušteno - plovili smo morem dok je s leve strane bio kontinentalni deo Grčke, a s desne jedno ostrvo.
Postoji i opis plovidbe brodom pored grupe od četiri ostrvca. Njihov prijatelj, Grk iz Londona, poznat po nadimku - čarobni Aleksis, bio im je vodič na putovanju i ubeđivao ih da bi kupovinom četiri ostrva mogao svako živeti na jednom, a da ipak budu blizu i na okupu. I zaista, ispred luke na Skijatosu, pored dva pomenuta, od kojih se ono manje zove Cugrijaki, što će reći - mali Cugrija, postoje još dva šumom obrasla ostrvca, Marago i Arkos.
Aleksis i grčki prijatelji, voljni da pomognu u izboru, nudili su im tokom plovidbe, nažalost, i neka pusta, stenovita ostrva na kojima ni ptice nisu htele da se nastane. Nespretno i neozbiljno predložili su im i plan kako da jedno kamenito ostrvo, pored kojeg su plovili, pripitome i prilagode uslovima za život.
Razočaran, Pol Mekartni je posle svega ironično rekao da je najbolji način da ne kupite grčko ostrvo - doći videti ga. Na kraju, najsrećniji je bio Ringo, jer se u dubini duše protivio preseljenju iz Engleske, ubeđen da je najprikladnije, ako i ustraju u nameri kupovine zajedničkog ostrva, uraditi to u svojoj zemlji.
Danas, ostrvce Cugrija još uvek je nenaseljeno, a iz luke svakodnevno saobraćaju brodići koji vas vode do njegovih usamljenih plaža iskonske lepote. Među posetiocima ima, svakako, i onih koji vole muziku Bitlsa, poput pisca ovih redova.
Među posetiocima, naročito iz mondenskih krugova, ustalio se i običaj da se mladenci venčavaju na tamošnjoj plaži Agios Floros.
Plaža Ahladies
Sedam stepenica
I, na kraju, ne može se reći da ste bili na Skijatosu ako niste posetili mesto zvano sedam stepenica. Naziv (originalno Seven steps) duguje Englezima, ljubiteljima koktela i rokenrola. Naime, na pešačkoj stazi iz stare luke prema brežuljku sa crkvom Tris Ieràrches postoji blagi uspon u vidu sedam stepenika. To nisu obični stepenici, jer su dovoljno prostrani da na svakom ima mesta za desetak posetilaca. A pod pojmom mesta ne podrazumevaju se stolice, već veliki jastuci na kojima možete da se opružite po volji i izležavate dok slušate sjajnu rokenrol muziku sa zvučnika iz rok kafea. Uslužno osoblje vešto se provlači između jastuka i nogu gostiju, poslužujući ih egzotičnim koktelima. Naravno, ukoliko su imali sreće da nađu slobodno mesto. Od popodneva, kada počinje happy hour, do sitnih jutarnjih časova.
Prepuštam cenjenom čitaocu da zamisli kakav je osećaj u prijatnoj letnjoj noći slušati "I saw her standing there" Bitlsa, "The crystal ship" Dorsa, "Behind blue eyes" grupe Who ili "Black Hearted Love" rokenrol boginje, veličanstvene PJ Harvey i Johna Parisha, uz Tequila Sunrise, Grasshopper ili Singapore Sling, dok "ceo Skijatos" prolazi pored vas.
blazo_guzina (blazoguzina.yolasite.com)
Comments
Post a Comment